Idriz Bašić iz sanskog naselja Tomina godinama ima ergelu rasnih konja i priprema ih za sportske utrke. Pored trenera u Bašićevoj ergeli rade i ostali pomagači, ali on je tu glavni.
Njegov konj nedavno je pobjedio u glavnoj utrci na 2.400 metara na 14. memorijalu “Alija Izetbegović” na Bakšaiškim barama u Bihaću.
Radi se o najjačoj utrci na prostorima bivše Jugoslavije, te je i razumljiva Idrizova radost zbog velikog pehara i novčane nagrade od 10.000 km koje mu je donijela njegova kobila.
-Znao sam da je Kiss me Kate dobra i da neće posustati- kaže Bašić
Bio je prvi razred osnovne škole kada ja jahao Stanaricinog konja na sanskom vašaru, u to vrijeme poznato grlo. Kada ga je sudbina sa porodicom odvela u Švicarsku, i tamo su trkaći konji bili njegova okupacija. Bašić, jednostavno, nikad nije mogao, ali ni htio da se riješi konja. Ta ljubav traje i danas, a s vremenom su je prihvatili i svi ukućani, supruga Mine i trojica sinova.
Bašić trenutno radi sa dva prvoklasna šestogodca, koja je kupio u Njemačkoj – Kiss me Kate i Nelke koju je platio 17.000 eura u Baden-Badenu, ali ne postiže rezultate kao Kiss me Kate, koja je mnogo jeftinija.
– Moja veza s trkaćim konjima mnogo je više od jahanja i galopa. To se na da ispričati – kaže Bašić
Idrizova ergela radi punom parom. Sa konjima svakodnevno radi trener iz Srbije i ostat će tu do oktobra, kada se sezona završava tradicionalnim utrkama u Sanskom Mostu.
