Hamdija Abdić Tigar, ratni komandant 502. viteške brigade Petog korpusa Armije Republike BiH, u razgovoru za „Avaz“, prvom nakon puštanja iz pritvora, govori o optužbama za ubistvo Vlade Šantića, generala HVO-a iz Bihaća, koji je nestao 1995. godine.
Abdić, koji je uhapšen u ponedjeljak u Bihaću s još četvoricom saboraca kao osumnjičeni za Šantićevo ubistvo, a potom u utorak pušten na slobodu s ostalima, kaže da se 20 godina bori s tim što ga sumnjiče za nešto što nije uradio.
FTV me i osudio
– I kad god im zatreba neko hapšenje u vezi s ovim slučajem, izgleda da ne mogu bez mene. Jedino što imaju protiv mene je medijska propaganda. Gledam sinoć (preksinoć, op. a.), Federalna televizija mene je optužila i osudila za to ubistvo i iznose svoje viđenje kao istinu. To je nevjerovatno. I ovo hapšenje pokazalo je da oni mogu sve što hoće, ali kada si u pravu i kada si čist, onda se ne bojiš – ističe Abdić.
Na pitanje ko su „oni“ i ko pravi konstrukcije, Abdić kaže da je bez ikakvih dokaza cijelu priču protiv njega pokrenuo Dragan Lukač, direktor Federalne uprave policije.
– Direktor FUP-a na FTV-u je jedne prilike rekao da sam ja osumnjičeni i to je, čini mi se, bilo 2014. I tada su mene, kao osumnjičenoga, a nakon što je prije toga i Državno tužilaštvo utvrdilo da nema nikakvih dokaza, stavili na taj spisak osumnjičenih.
Jučer (prekjučer, op. a.) pokazalo se da je to istinska konstrukcija, jer u spisu nema nijedne radnje koja bi mene teretila. Ja pitam tužioca: „Na osnovu čega sam osumnjičen“, jer ne navodi mi se ni jedno djelo. Kaže on: „Naredba.“ Pitam dalje: „Ima li neko ko je rekao da sam ja nešto uradio?“ On samo gleda u mene. Oni neke stvari podrazumijevaju bez ikakvih dokaza – priča Abdić.
Proživljavaju golgotu
On ističe da je svjestan da u BiH još niko nije odgovarao za to što je hapsio ljude bez dokaza, na taj način nanijevši štetu njihovom ugledu, zdravlju, njihovim porodicama. Kaže da oni koji su to prošli, znaju najbolje o čemu govori.
– Ponovit ću da svi znaju da mi nismo to uradili. E sad, u takvoj situaciji, kad su nas priveli, gledam te ljude, koji su u ratu bili mladići, uprkos teškim danima, puni poleta i života branili su ovu zemlju i ovaj narod. Sada su prije vremena ostarjeli, a i ovaj slučaj koji ih kao i mene prati 20 godina uništio im je živote. Ti dečki ne rade. A to nisu kriminalci, nijedan od tih ljudi nije bio ni prije ni poslije rata ni za šta procesuiran ni osuđen. Porodični su ljudi koji zbog ovoga proživljavaju pravu golgotu. I zbog toga sam tužan – priča Abdić.
On ocjenjuje da je sistem u BiH takav da „mogu, kad god žele, nekoga diskreditirati i zatvoriti“.
– Ta pravna nesigurnost i takvo ponašanje koje postaje ustaljena praksa, prema mom mišljenju, najviše tjeraju ljude iz ove zemlje, više nego ekonomska situacija. Ja sam se uvijek bojao da ne bude samo po onoj: Dva bez duše, treći bez glave. Ničeg drugog. A takvo je vrijeme došlo. I zato godinama kad pođem leći, stavim pored sebe dodatne čiste gaće, čistu potkošulju, jer se nikad ne zna kad će doći po mene. Ali, ja znam da sam čist i ne bojim se ničega. Moja misija u životu su moja država i moj narod. I to mi daje snagu – zaključuje Abdić.
Dovoljna kazna
Za one koji, kaže, proganjaju nevine ljude, ne vidi neku opipljivu i konkretnu kaznu.
– Nisam osvetoljubiv i drago mi je da su mi tu osobinu majka i otac rođenjem podarili. Ali, mislim da će oni koji ovo rade odgovarati barem pred Bogom. Ili, ako imaju iole savjesti, da će barem navečer kad legnu, razmišljati o tome. I to im je dovoljna kazna. Iskreno vjerujem u nekakvu pravdu. Iako mene ta pravda košta živaca, života, stresova, ali, eto, hajde, vidjet ćemo dokle će ovo ići – kaže Abdić.
Nisu me slušali
Za naš list Abdić otkriva da je ponudio nadležnima i određene informacije koje bi im mogle pomoći u rasvjetljavanju ovog slučaja, ali da ga nisu željeli saslušati.
– Pokušao sam im ukazati na pravi put, da ih usmjerim gdje bi mogli riješiti slučaj, oni to nisu htjeli, nisu htjeli moju sugestiju – kaže Abdić, ne želeći otkriti o kakvoj se sugestiji radi.
(Izvor: Avaz.ba)
