Dok se mladi i obrazovani Bosanci i Hercegovci uglavnom takmiče u tome ko će prije napustiti ovu zemlju i svoju sreću potražiti u tuđini, a oni drugi pred sebe kao cilj stavljaju zaposlenje u državnim firmama, postoje i oni treći, hrabriji, koji žele da ostanu u svojoj domovini, i da se upornim radom izbore za svoje mjesto pod suncem.
Mlada Mostarka Minela Macić je odmah nakon završetka studija na Fakultetu za saobraćaj i komunikacije počela da radi kao instruktorica vožnje. Sa svojih 25 godina, Minela je najmlađa instruktorica vožnje u BiH. S velikom ljubavlju i posvećenošću, već godinu radi ovaj posao, a može se pohvaliti time da je postala samostalni instruktor.
Zarađuje za život od posla koji voli i za koji je školovana. No to nije sve, ova mlada Mostarka je otišla i korak dalje, već ima i agenciju za prijevoz putnika. Sve je postigla svojim trudom i zalaganjem.
Ljubav od malih nogu
Za ovaj posao se odlučila jer su joj vožnja i automobili uvijek bili velika ljubav.
– Vožnja je moj veliki užitak, način da razbistrim misli i odmorim se od svakodnevnih obaveza. Odluka da postanem instruktor došla je mojom željom da radim posao koji volim. Smatram da je zanimanje u takvoj kombinaciji čovjeku uvijek izazov i da ga neprestano motiviše da daje od sebe ono najbolje – kazala je Minela za Faktor.
U svom poslu upoznaje mnogo ljudi različitih ličnosti, mnogo početnika za volanom koji u nju gledaju kao učitelja i pomagača, osobu čiji je zadatak olakšati im prve korake u automobilu.
– Pomoći nekome da savlada tu prepreku, da se oslobodi straha od volana, opusti se i doživi vožnju kao rutinsku i osnovnu potrebu modernog života, za mene je najveći izazov – ističe ona.
Činjenica da je najmlađa instruktorica u BiH joj godi, i dobro se nosi sa tim izazovom, te do sada nije imala loših iskustava, jer kako kaže, nastoji raditi u opuštenoj atmosferi.
– Svi su sretni kad su jedinstveni u nečemu. Do sada nisam nailazila na neke predrasude prema meni kao djevojci, instruktorici a bila sam spremna na to na samom početku. Moj odnos s kolegama je za poželjeti, cijenim ih i poštujem te puno učim od njih. Oni su me uveli u posao i sa mnom svakodnevno dijele svoja iskustva. To nema cijenu. Kandidati su priča za sebe. Svako od njih je posebna ličnost, svi zahtjevaju drugačiji pristup – ističe Minela.
Na njenim časovima nema mjesta depresiji i tome sličnim stvarima.
– Prvi susreti s vožnjom sa sobom uglavnom nose strah i nelagodu, a ja nastojim na svaki način svoje kandidate udaljiti od toga. Dovoljno je razmišljati o pravilima saobraćaja, uputama instruktora…svaki dodatni stres im je suvišan. Ne smijemo zaboraviti da smo svi nekad bili početnici – naglašava Minela.
Odlika dobrog instruktora je biti strpljiv i pažljiv. Za svoj posao kaže da nije težak ali ga smatra jako odgovornim.
– Učite nekoga snalaženje u saobraćaju, što ne znači samo puku praktičnu primjenu naučenih pravila vec i saobraćajnu kulturu, toleranciju i profesionalizam. Živimo brz život, krećemo se i vozimo u moru dobrih ali i manje dobrih, čak i neopreznih vozača.Trudim se maksimalno ispunjavati svoju odgovornost te se nadam da ce moji kandidati biti od ovih prvih – naglašava Minela.
Vječno pitanje je ko su bolji vozači – žene ili muškarci? To je tema o kojoj se iznova raspravlja čim se ukaže prilika za to. Nismo odoljeli a da ne čujemo i Minelin komentar. Minela smatra da su žene bolji vozači.
– Ne kažem to jer sam i sama žena već na osnovu mog iskustva kao vozača u saobraćaju i instruktora. Žene su pažljivije, tolerantnije, vjernije su pravilima i disciplini, rjeđe pribjegnu prekršaju i sve rade po propisu. Muškarci jesu okretniji, ali ono što mi je presudno…psuju puno više od žena. Često su nestrpljivi pa znaju otvoriti prozor i dovikivati svakakve stvari a nerijetko i izaći iz auta da se raspravljaju ako je manji problem u pitanju. Žene to uglavnom ne rade – govori Minela.
Pomaže siromašnim i bolesnim
Ova mlada Mostarka ako nije za volanom, pomaže siromašnim i bolesnim. Član je udruženja “ Zajedno za naš grad”, uduženja koje se bori svim silama da odgovori na sve potrebe građana u nevolji.
-To su stvari na koje sam najslabija i teško da mogu pričati o tome.Iskustava je mnogo…puno je tu dirljivih momenata, teških priča i situacija, ali svakako uz dobru volju i malo pomoći jedni drugima možemo uljepšati i olakšati ne tako vedru svakodnevnicu.Osjećaj korisnosti koji lično ja imam na kraju dana ne može se riječima opisati-naglašava Minela. Nismo odilili a da je ne upitamo kako se snalazi u kuhinji, na što je priznala da i nije neka kuharica.
-Snalazim se u brzim i jednostavnim receptima, pica, palačinke i piletina idu mi od ruke ali pokušaj lazanja bio mi je epska katastrofa.Trudim se naučit ponešto koliko mi slobodno vrijeme dopusti.Kakogod, radije degustiram nego što spremam, posebno kolače- uz osmijeh odgovara.
/faktor.ba
