Možda to neće biti do 2036. godine, ali Evropa razmatra kako poslati podatkovne centre u svemir na održiv način.
Otkako je generativna umjetna inteligencija (AI) uzletjela, potražnja za podatkovnim centrima je naglo porasla, ali s nedostatkom zemljišta i potrebom za strujom, Evropa razmatra mogućnost slanja podatkovnih centara u svemir u pokušaju za suverenitet podataka i energetsku učinkovitost.
Nedavna studija pokazala je da je tehnički, ekološki i ekonomski izvedivo lansirati podatkovne centre u orbitu na način koji je manje energetski intenzivan od posjedovanja podatkovnih centara na zemlji.
“Danas možemo reći da su rezultati vrlo ohrabrujući.Pronašli smo rješenje koje je tehnički izvedivo, finansijski ima smisla i ima manje utjecajan ugljični otisak nego na Zemlji”, rekao je Damien Dumestier, voditelj studije iz Thales Alenia Space za Euronews Next.
Za izradu studije bilo je potrebno 16 mjeseci i 2 miliona eura. Koordinirao ga je Thales Alenia Space u ime Evropske komisije.
Podatkovni centri fizički su objekti u kojima se nalaze kompjuterski sistemi organizacije i velika količina podataka koji se mogu dohvatiti bilo gdje u svijetu. Potrebno im je puno energije da bi radili i da se ne bi pregirajali.
Do 2026. podatkovni centri mogli bi koristiti ukupno 1000 teravat-sati godišnje, procjenjuje Međunarodna agencija za energiju (IEA), dodajući da je to otprilike jednako potrošnji električne energije u Japanu.
Ideja svemirskog podatkovnog centra je da bi mogao raditi na solarnu energiju, što ga čini manje energetski intenzivnim. Ali tako ambiciozan projekt vjerovatno ne bi bio spreman do 2036., rekao je Dumestier i problem je već pred našim vratima.
“Postoji mala skupina kupaca koji su nevjerovatno moćni i gladni prostora za podatkovne centre i imaju duboke džepove”, rekao je za Euronews Next Kevin Restivo koji vodi istraživanje evropskih podatkovnih centara u konzultantskoj tvrtki za nekretnine CBRE.
Ovi kupci su velike tehnološke kompanije kao što su Microsoft, Amazon Web Services i Google, koje su poznate kao “hiperskaleri”.
Restivo je rekao da postoji nedostatak raspoložive električne energije na većini evropskih metropolskih tržišta i da je sve teže pronaći ili osigurati odgovarajuće zemljište s pristupom dovoljno snažnom izvoru električne energije.
Kao rezultat toga, vidjet ćemo podatkovne centre izgrađene u dijelovima evropskih zemalja koje ih prije nisu imale, rekao je, ukazujući na Microsoftovu kupnju zemljišta u Yorkshireu u sjevernoj Engleskoj, koja ne slučajno već ima osiguranu struju u zemlji.
Što se tiče slanja podatkovnih centara dalje, njihovo slanje u svemir trenutno je “više plod mašte nego stvarnost”, rekao je Restivo.
“Ipak, mislim da su istraživanja podatkovnih centara u svemiru ili podatkovnih centara pod vodom vrijedni pothvata”, rekao je za Euronews Next, dodajući da je “testiranje parametara razvoja podatkovnih centara ključno za rast industrije”.
Takav razvoj mogao bi uključivati mogućnost korištenja drugih metoda napajanja osim povezivanja na električnu mrežu ili autonomnog rada podatkovnih centara uz minimalnu intervenciju.
Ali prednosti istraživanja dalekih ideja kao što su svemirski podatkovni centri također mogu omogućiti razvoj drugih svemirskih tehnologija, poput robotike ili lansera.
Kako bi svemirski podatkovni centri bili energetski učinkoviti, trebat će im novi tip lansera koji proizvodi 10 puta manje emisija, prema studiji. Podatkovni centri bi također trebali ostati u orbiti s raketnim gorivom, pa bi možda trebalo pronaći alternativu.
Dumestier je rekao da je u razgovorima s francuskom Ariane Group i njemačkom svemirskom kompanijom, koja je rekla da dobivanje ekološki prihvatljivijeg lansera nije izvedivo sutra, ali bi moglo biti za nekoliko godina.
Drugi problem je osigurati da svemirski podatkovni centri ne pridodaju zaostatku nepostojećih i zaboravljenih satelita. Dumestier je rekao da će podatkovni centri kružiti na visini od oko 1400 kilometara, što je više od svemirskih satelita.
Ali osiguravanje da svemirski podatkovni centri imaju dug vijek trajanja i da se materijali mogu ponovno koristiti ključno je za postizanje ciljeva održivosti.
Svemirski podatkovni centri mogli bi vratiti “podatkovni suverenitet Evropljanima i mogu Evropi dati vodeću priliku za implementaciju i postati lider u svemirskom sektoru”, rekao je.
Izvor: Klix.ba
