U razgovoru za srbijanski Alo, novi selektor reprezentacije Bosne i Hercegovine Robert Prosinečki govorio je kvalitetu koji je dobio u ruke, saradnicima bez kojih ne može, dočeku u Sarajevu, nadanjima i očekivanjima u budućnosti.
Kazali ste da vam je ovo dosad najveći izazov. Na šta ste konkretno mislili?
Bosna ima odličnu reprezentaciju, takvog kvaliteta da mora da igra na velikim takmičenjima. Ne zato što ja to kažem ili očekujem, a očekujem naravno, već zato što ima ogroman kvalitet. Prvo veliko takmičenje nam je Evropsko prvenstvo. Moji saradnici i ja i ljudi oko nas u savezu optimisti smo po pitanju plasmana. Svi znaju da naši reprezentativci igraju u velikim klubovima, nisu to samo Pjanić i Džeko. Ima ih još mnogo, mnogo dobrih. Tu su i mladi, koji dolaze. E, zato sam došao, taj kvalitet me je privukao. To je moj izazov.
Na Vedada Ibiševića (33), kapitena Herthe, i Senada Lulića (32), kapitena Lazija, ne možete da računate ili možda možete?
Iz medija sam saznao da su se oprostili od reprezentacije. Ne mirim se s tim dok ne porazgovaram s njima. Potrebni su mi, potrebni su Bosni. Pokušat ću da ih ubijedim da se predomisle.
Srbi i Hrvati rođeni u BiH obično biraju da igraju za Orlove, odnosno Vatrene, kako njih ubijediti da zaduže opremu Zmajeva?
Ko neće da igra, neće. To je tako. Da ne ulazimo u razloge. Računamo na reprezentativce koje već imamo, ponavljam, odlične igrače, a tražit ćemo i nove u mladoj reprezentaciji, domaćoj ligi, u Sloveniji, Hrvatskoj, pa i pomoću porijekla… Mnogo je posla pred nama, nadam se da ćemo dobro raditi.
Doveli ste sa sobom Gordana Ciprića i Dragana Spasića, ali ste i dobili dvojicu – Elvira Rahimića i Kenana Hasagića, proslavljene reprezentativce BiH…
Normalno je da radim s ljudima s kojima već dugo sarađujem, u koje imam poverenje, a i oni u mene. U svakom trenutku znamo šta nam je potrebno. Tako je bilo i u Kayseriju i u reprezentaciji Azerbejdžana, sa Spaletom sam još od Zvezde, pa zašto ne bih bio i sada. To je bio jedan od uslova, zapravo jedini pravi. Poštujem, naravno, i stav saveza da u stručnom štabu budu i treneri iz te kuće. Ne sumnjam da će mi veoma pomoći, u svakom pogledu.
Jednoglasno ste izabrani za selektora (15:0), ali ne i tako dočekani, bar ne u medijima. Bilo je negativnih komentara, jesu li vam zasmetali?
Najvažnije mi je da postoji podrška saveza. A da li je u medijima ili javnosti bila kampanja za izbor Amara Osima ili su neki više bili za mene, to nije važno. Zasad je sve u redu. Poslije prvog boravka u Sarajevu osjetio sam da je odnos medija prema meni pozitivan, a ubuduće će to zavisiti od rezultata. Tako je to u trenerskoj profesiji. Nečije povjerenje, podrška, stiče se samo rezultatima. Ako pobijeđujem, biće uz mene. Nadam da se da ću to zaslužiti.
Kad se selite u Sarajevo?
U Azerbejdžan sam vodio porodicu sa sobom, a sada ću živeti na relaciji Zagreb-Sarajevo. U Zagrebu sam upisao djecu u školu. Naravno, svakog vikenda ću biti u Bosni i Hercegovini, gledat ću utakmice, pratiti događaje, razgovarati, razmišljati… Jednostavno, radit ću.
Kako su vam protekli prvi dani na novom poslu?
Po zvaničnom predstavljanju, najviše sam bio s novinarima. Svako je želio izjavu, intervju… Zatim sam sa Vinkom Marinovićem, selektorom mlade reprezentacije, sastavio spisak igrača za utakmice u Americi, sa domaćinom 28. u Los Anđelesu i Meksikom 31. januara u San Antoniju. Ne možemo da računamo na takozvane strance iz velikih klubova, jer nije FIFA termin, ali je važno da igramo protiv jakih reprezentacija. Da se što češće okupljamo, bolje upoznamo, i tako stvorimo preduslov za ostvarenje dobrih rezultata. Kvalitet, kažem još jednom, nije sporan.
Kako će igrati Bosna i Hercegovina?
Imamo fudbalere da igra bude lepršava, ofanzivna. Nadam se da će takva biti, ali uz obavezu da ostvarujemo dobre rezultate.
Bosna i Hercegovina za fudbalskog selektora sad ima trenera iz Hrvatske, od ranije njenu košarkašku reprezentaciju vodi trener iz Srbije.
Ne poznajem Duška Vujoševića. Nismo imali priliku da se sretnemo. Ako je bude, naravno da ćemo da sjednemo, porazgovaramo, kazao je Prosinečki.
