Uoči sjednice Skupštine USK-a, zasijedala Komisija za obrazovanje, pa će tako napokon u skupštinsku proceduru biti upućen Zakon o studentskom standardu, nacrt Zakona o osnovnom obrazovanju, ali i strategije – ona za mlade, te razvoja obrazovanja USK-a do 2022. godine, odnosno, razvoja visokog obrazovanja za period 2019-2024.
Zakon o studentskom standardu USK-a za Uniju studenata Univerziteta u Bihaću nešto je nepovoljniji za studente nego za vlasti. Naime, Nacrtom zakona je bilo predviđeno odvajanje u visini od jedan posto sveukupnog budžeta Univerziteta, za funkcionisanje Unije. Međutim, taj iznos su Ministarstvu finansija umanjili su za 0,7 posto, odnosno, studenti bi trebali dobiti godišnje 0,3 posto novca od vlasti kantona.
“Da Vlada razmotri da taj član glasi od 0,3 do 1 posto, ukoliko ove godine nismo u mogućnosti da izdvojimo više od 0,3 posto, ne znači da nekih narednih godina nećemo biti u mogućnosti da više izdvojimo“, kazao je Damir Hodžić, predsjenik Komisije za obrazovanje Skupštine USK-a (SDA).
Zakon, inače, predviđa veća ulaganja u visoko obrazovanje, eventualno organiziranje studentskog doma, menze, svega onog što studenti Univerziteta u Bihaću nemaju.
“Unija studenata je imala svoj sastanak i oni su isto zaključili da ih čak tih 0,3 zadovoljava, s tim da to bude operativno da mogu realizovati svoje programe i ciljeve tokom godine“, rekao je Muhamed Ramić, ministar obrazovanja USK-a (SBB).
Govorilo se i o konkretnim statističkim pokazateljima u okviru Strategije obrazovanja USK-a do 2022. godine. Statistika je pokazala da je sve manje djece u školama, te da su i pedagoški standardi prekršeni.
“Veliki broj škola danas je već s brojem djece koji je ispod minimuma ili blizu minimuma predviđenog pedagoškim standardima – to stoji. Ali s druge strane stoji ona naša stalna, osnovna i najznačajnija misija koja je spomenuta u našoj Strategiji, a to je jednakopravnost pristupa“, kazala je Jasminka Bujanović, predstavnica Ministarstva obrazovanja USK-a.
Ovom strategijom se predviđa uvođenje krajiškog obrazovanja u 21. vijek, dodaje Bujanović, kao i kvalitetnije raspolaganje novcem predviđenim za nastavni proces. Naime, skoro pola potrošnje budžeta Kantona 1 ide upravo u održavanje obrazovno-nastavnog procesa, a zavidan nivo ipak nije dosegnut.
https://www.facebook.com/federalna/videos/2103800672968723/
federalna.ba
