Teško je spekulisati o tome šta će Sud u Haagu u predmetu Vojislava Šešelja sutra da donese kao odluku na zahtjev Tužilaštva koje nije bilo zadovoljno sa prvostepenom presudom – kazala je Feni predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, povodom izricanje drugostepene presude Međunarodnog rezidualnog Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) Vojislavu Šešelju.
Izricanje presude zakazano je za sutra u sudnici Mehanizma u Haagu.
Biserko smatra da je “prvostepena presuda bila katastrofalna, u smislu da prepoznatljivi zločini koji su činjeni od Vojislava Šešelja i njegovih sljedbenika nisu uopšte uzeti u obzir”.
“Npr. projekat velika Srbija se smatra da nije kriminalan. Međutim provedba velike Srbije nije moguća bez zločina, protjerivanja i genocida”, kazala je Biserko.
Dodala je je teško u ovom momentu reći da li će Šešelju ipak neki od zločina pripisati.
“Ja ne bih spekulisala sada oko toga, ja lično smatram da on jeste odgovoran, ali šta je će sud reći vidjet ćemo”, istakla je.
Biserko je mišljenja da presude Haštog tribunala nisu mnogo uticale na region, ali da je naslijeđe Tribunala od velike važnosti dugoročno gledano te je to prvi korak ka nekom sučeljavanju s onim što se desilo 90-tih.
“S druge strane Haški tribunal je ipak odigrao kapitalnu ulogu bez koje region nikada ne bi došao na nivo da se određeni zločini identifikuju, ne bi se nikada sakupila tolika dokumentacija niti bi bilo toliko svjedoka pred tim sudom. On je imao izuzetno važnu ulogu, ali kako će on biti korišten u budućnosti prije svega zavisi od regionalnih elita”, naglasila je Biserko.
Pretresno vijeće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), u svojoj presudi izrečenoj 31. marta 2016. godine, oslobodilo je Vojislava Šešelja po svim tačkama optužnice.
Šešelj je bio terećen po tri tačke optužnice za zločine protiv čovječnosti (progon, deportacija i nečovječno postupanje) i po šest tačaka optužnice za kršenja zakona ili običaja ratovanja (ubistvo, mučenje i surovo postupanje, bezobzirno razaranje, uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama namenjenim religiji ili obrazovanju, pljačkanje javne ili privatne imovine) za koje je navedeno da su počinjeni otprilike od augusta 1991. do septembra 1993. protiv nesrpskog stanovništva Hrvatske, Bosne i Hercegovine (BiH) i pokrajine Vojvodina u Republici Srbiji.
Prema optužnici, Šešelj je bio optužen da je neposredno izvršio, podsticao i pomagao i podržavao izvršenje tih krivičnih dela, uključujući putem učestvovanja u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP) čija je svrha bila trajno uklanjanje većine hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog stanovništva iz dijelova Hrvatske, BiH i Vojvodine u Srbiji.
Pretresno vijeće MKSJ-a izreklo je Šešelju oslobađajuću presudu po svim tačkama optužnice, odlukom većine sudija po osam tačaka i jednoglasnom odlukom po jednoj tački.
