Prema pisanju srbijanskog Telegrafa, Slobodan Milošević se kleo Ratku Mladiću da neće dozvoliti da general bude izručen Haškom tribunalu.
Prenosimo transkript presretnutog snimka telefonskog razgovora Miloševića i Mladića iz maja 1996. godine.
Milošević: Ratko, ja sam htio da malo porazgovaramo. Ja ću da ti lijepo izložim, prosto i jednostavno, nema tu nikakvih komplikovanih ideja.
Mladić: Ja ne znam imate li u mene povjerenja?
Milošević: Čim te pitam, jer da nemam poverenja, šta mi vrijedi da mi kažeš evo časna riječ, j… ga. Mi smo Republiku Srpsku napravili. To je stvar čista. Zato je potrebno da se izvrši proces njene legitimizacije do kraja, zato je potrebno da i ljudi, ovo je nacionalni interes naš, da i ljudi koji su bili na najodgovornijim funkcijama na njenom stvaranju izađu iz razne hipoteke koju nama naši neprijatelji postavljaju.
Uključujući i ovo pitanje međunarodnog tribunala, suđenja, itd, koje ima dalekosežne ciljeve. Prema tome, odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.
Mladić: Ne, ne, predsjedniče.
Milošević: Pitao si me i onda preko telefona šta je u tajnom protokolu itd.
Mladić: Dobro, to jesam pitao, ali ovo ne mislim. Ovo se slažem sve što ste rekli.
Milošević: E, u takvoj situaciji ja ne želim da ti i Radovan Karadžić, to moram da ti kažem, nikakve razlike između vas ne pravim, mada tebe volim, a njega ne volim, ali njega isto ne mrzim. Ne mrzim ga, ja uopšte ljude ne mrzim, a i on se mnogo trudio i žrtvovao, ne mogu da kažem da nije. Samo što je džukac, pa nije neke stvari shvatio, ali ja između vas tu ne pravim razlike, jer s obzirom na vaše pozicije, podjednako mi je važno da vas dvojica isplivate na čisto.
Mladić: Ne sviđa mi se to suđenje nikako, znate, ni od nacionalnog ni od anacionalnog suda.
Milošević: Pazi, pošto dođe prijava, ona se mora razmotriti.
Milošević: Ovo do čega smo došli – bilo je velikog streljanja civila u Srebrenici.
Mladić: Koga?
Milošević: Velikog streljanja civila u Srebrenici.
Mladić: Ne, ne.
Milošević: Nije u Srebrenici, nego na nekoj farmi negdje tamo.
Milošević: Neka ide, bre, u p…. m…….. I onda ovi kažu, jeste, Karadžić i Mladić su kočnica Dejtona. Ne može to. Nema etnički čiste države na svijetu.
Mladić: Dobro, nema, sad smo takvi kakvi jesmo. Karadžić je idiot. On je cio život radio samo s ludacima i on uopšte ne zna raditi s normalnim ljudima. On laže kad na kašiku zine. Ja to nikad nisam ovako otvoreno pred vama rekao.
Milošević: Znam da laže.
Mladić: Prema tome, to je jedan monstrum čovijek. Mene je muka natjerala, pa sam rekao javno u Skupštini: „Ja sam cio život radio sa normalnim, pregledanim ljudima“. Ko je radio u vojsci, morao je biti tri puta sistematski pregledan. On je radio samo s ludacima.
Milošević: Ja ne bih prihvatio dubl Plavšić-Koljević, jer je Biljana glupača jedna obična i stalno će da nam tura prst u nos.
