Manje od 10 odsto odraslog stanovništva u BiH učestvuje u nekom obliku obrazovanja, a obrazovni proces u prosjeku se završava do 33. godine. Podaci su to Agencije za statistiku BiH. Pojam obrazovanja odraslih i dokvalifikacija u našoj zemlji zaživio je prije 10-ak godina. No, još je daleko od prosjeka u razvijenim zemljama.
Obrazovanje odraslih prilika je za sticanje znanja i vještina koje mogu omogućiti zapošljavanje ili povećanje zarade u srednjoj životnoj dobi. Zvanična statistika pokazuje da gotovo 75 odsto stanovništa u prošloj godini nije iskoristilo tu mogućnost.
Zvanična statistika nije dobra. No, oni koji nude mogućnost edukacije odraslih, tvrde, mjesečno se prijavljuje i po 300 kandidata. Podjednako, mlađi od 25 i stariji od 65 godina. Najviše interesa iskazuju za dobro plaćene vještine, poput onih iz domena informacionih tehnologija.
”Možda malo više imamo prevagu na žensku populaciju. Ono što je iznenađujuće je da dosta više žena upisuje stručne kurseve kao što su grafički dizajn, web dizajn, stručna usavršavanja… nego muškarci“, rekao je Emir Hulušić, Centar za poslovne edukacije.
U BiH ima gotovo 90 hiljada nepismenih. Od toga, skoro 5 odsto su žene, pokazuju zvanični podaci. Strane jezike više govore mlađi od 35 godina, dok populacija u šestoj deceniji gotovo ne poznaje nijedan strani jezik.
U posljednje dvije godine raste interes za strane jezike. U prvom redu, za njemački jezik.
“Svi ti polaznici koji dođu kod nas na edukaciju ili u druge centre dođu kod nas i pitaju šta je nama potrebno da dođemo do B1 ili B2 nivoa koji im traže za zaposlenje. Oni prođu tu edukaciju i nažalost odlaze iz BiH. Što je najtužnije, to su mladi ljudi od 16 do 30 godina”, izjavio je je Emir Hulušić, Centar za poslovne edukacije.
Mišljenje da su stari za edukaciju, porodične obaveze i zdravstveno stanje glavne su prepreke za obrazovanje odraslih.
ANKETA
– ”Ja ipak mislim da sam malo prestara. Zbog zdravstvenog stanja.”
– “Što se tiče informatike i toga, to je nula. Mene moja djeca već obučavaju, tako da sam spremna da se uhavtim u koštac s tim. Ja mislim da je to sada nepismenost a ne obično pisanje.”
– “Sve najljepše, da bi danas ljudi imali posao. Ako nema onog svog neka se prebaci na ono što zna. I dopunjavanje znanja u drugim oblastima.”
– “To bi trebalo više da se obrazuje, što se tiče tih osoba srednjih godina.”
– “Mislim da je to potrebno jer znanja nikad dosta, tako da apsolutno podržavam.”
Obrazovanje odraslih na niskom nivou ne čudi ako se pogleda zvanična statistika o formalnom obrazovanju u BiH. Ona pokazuje da gotovo 300 hiljada osoba ili oko 40 odsto stanovništva ima samo završenu osnovnu školu.
/N1
