Edin Džeko je s Holanđaninom Kevinom Strootmanom gostovao u emisiji „Face 2 Face“, gdje su dvojica fudbalera Rome jedan drugom naizmjenično postavljali pitanja koja su smišljali navijači rimskog kluba.
Strotman: Da li bi radije želio imati Naingolanovu frizuru ili tetovažu na vratu?
Džeko: Ni jedno, ni drugo. Može li nešto treće?
Džeko: Gdje ti je bilo najteže igrati, u kojoj zemlji, na kojem stadionu?
Strootman: U Turskoj, protiv Trabzonspora. Ili možda Bursaspora, ne sjećam se. Uglavnom, bilo je baš pakleno, toliko ljudi na stadionu i takva atmosfera… Ali, pobijedili smo, ipak.
Džeko: Da, i ja bih rekao da je to bilo u Turskoj, ali prošlo je dobro…
Strotman: Koji je najbolji savjet koji si dobio u životu?
Džeko: Da nikada ne odustajem i da ne gubim nadu.
Džeko: Koji je fudbaler najviše takmičarski nastrojen na treninzima? Moraš mi reći da sam to ja… (Smijeh)
Strotman: Ne, ne. To je Kolarov. Čovjek ne voli da gubi, pa da onda mora trčkarati.
Strotman: Ko ti je bolji, Marko Van Basten ili Andrej Ševčenko?
Džeko: Sada me stavljaš na muke. Nije to lako reći, razlikuju se, ali pošto je Ševčenko moj idol, reći ću da je to on. Mada su obojica izuzetni, a znam da bi ti rekao Van Basten…
Strotman: Naravno, pa Holanđanin je.
Džeko: Jesi li ikada vidio Kolarova kako se smije?
Strotman: Smijao se nakon pobjede protiv Šahtara, ali ozbiljno. Imaju čak i neke slike na kojim se to vidi. To je, ja mislim, prvi put da se nasmijao.
Džeko: Ma, Kolarov je često nasmijan, ne brini se.
Strotman: Ko bira muziku koja će se slušati u svlačionici?
Džeko: Uvijek je ista muzika, a puštaju je naši Argentinci ili Brazilci. E, sljedeći put ću ja da pustim bosansku muziku. Bosansku ili balkansku, svejedno, pa da uživam s Kolarovom.
Strotman: Šta misliš da staviš slušalice prije nego što je pustiš?
Džeko: Vidjet ćeš da će se svidjeti i Čengi Underu, slična je turskoj muzici.
Džeko: Šta je bilo ljepše, šut kod gola protiv Šahtara ili asistencija?
Strotman: Iskreno, šut. Kada pošalješ onakav pas, a napadač ne zabije, onda je uzaludno. Težak je to bio šut, lopta se okretala, mogla je lako završiti negdje drugo.
Džeko: Znam da nije bio lagan šut, ali ušla je u gol. Koga briga sada…
Strootman: Šta ti najviše nedostaje iz rodnog grada? Gdje ćeš prvo ići kada se vratiš?
Džeko: Nedostaje mi mnogo toga, najviše porodica. Nedostaje mi i bosanska hrana, vjeruj mi da je bolja od italijanske. Morat ćeš je probati. Ne jedemo toliko puno ribu kao Italijani, više smo za meso. Normalno, poželio sam i prijatelje, grad… Uvijek sam sretan kada se vratim u Sarajevo.
Džeko: Da možeš pozvati četiri osobe na večeru, nebitno žive ili mrtve, koga bi zvao?
Strotman: Ovo su ona pitanja što često budu na televiziji. Zvao bih Maradonu, jer je pričljiv, mislim da bi napravio dobru atmosferu za stolom. Ajnštajna, da nešto i naučimo, zatim Krojfa da razgovaramo o fudbalu, a četvrti… Hajde, neka bude Obama.
