Zlatan Ibrahimović, jedan od najboljih napadača u historiji fudbala nekada davno, zajedno sa ocem Šefikom kucao je na vrata Fudbalskog saveza BiH.
To je jedna iz reda legendarnih priča – koja postaje mit, odnosno “šta bi bilo kad bi bilo” slučaj. Da li je postojala želja da Ibrahimović nosi plavo-bijeli dres reprezentacije BiH, vjerovatno nikada nećemo saznati, ali priča ide ovako.
Sa ocem Šefikom je pokucao na vrata NFSBiH, a poručeno mu je: “Imamo mi takvih koliko hoćeš”, a ono što je manje poznato jeste da je Šefik Ibrahimović ostao uporan, pa je Zlatana dva puta pokušao ‘uvaliti’ u dres BiH.
Bilo je to 1997. godine, predsjednik NFS BiH bio je Jusuf Pušina, a selektor Fuad Muzurović. Ibrahimoviću je bilo 16 godina.
“Pričao sam sa ljudima iz Saveza, sa Jusufom Pušinom sam imao korektan odnos. Insistirao sam da pozovu Zlatana, na što su mi rekli ‘ma imamo mi takvih koliko hoćeš’. Pogodilo me to, nisam više zvao. Šveđani su u njemu vidjeli svjetskog napadača, a ja sam to znao od kako je Zalatan počeo igrati fudbal. Neću reći ime trenera koji nas je odbio – neka ide njemu na čast”, ispričao je jednom prilikom Šefik Ibrahimović.
Zlatan Ibrahimović je tada bio juniorski reprezentativac, i mogao je da bira između Švedske, zemlje koja mu je dala sve, i BiH, zemlje koja ga je odbila, dva puta.
2000. godine, BiH ide na turneju Indijom, tim je vodio Husnija Arapović. Prvotimac Ajaxa, Zlatan Ibrahimović pozvan je na turneju sa Peceljom, Granovom, Brašnićem, Kulenovićem, Medvidom, Nadarevićem, Mitrovićem, Karićem, Papcem, Šilićem, N. Halilovićem, Mešanovićem, Bešlijom…
Očekivao je da će igrati sa Salihamidžićem, Baljićem, Hibićem, Musićem, Barbarezom…a navodno kada je čuo imena – odlučio se za žuti dres Švedske.
Zlatana su svojatali i u Hrvatskoj, i u Srbiji – ali Zlatanovim venama uvijek je tekla bosanska krv, što je izjavio u par navrata, a ta ista sintagma stoji i u njegovoj autobiografskoj knjizi “Ja sam Zlatan”.
Zlatan Ibrahimović je rođen u Švedskoj 1981. godine. Odrastao je u Rosengardu, predgrađu Malmöa. Kvpart je to u kojem su svoj dom pronašli brojni imigranti, poput Somalijaca, Turaka, Arapa, Jugoslavena… U skromnom stanu Ibrahimović je živio sa sestrom Sanelom, dvije polusestre, bratom, bratovim sinom, ocem Šefikom i majkom Jurkom.
“Ovako Švedska izgleda 2014. Ne govorim perfektan švedski, ali sam i dalje Šveđanin. Švedska je veliki miks, svi smo različiti, ali ipak slični. Moj otac je musliman iz Bosne i Hercegovine, a majka katolkinja iz Hrvatske. Ali ja sam rođen u Švedskoj i švedski sam građanin, i niko to ne može promijeniti. Situacija je takva, prihvatite je”, rekao je Ibrahimović nedavno i to bismo svi trebali poštovati.
/N1
