Kazneno popravni zavod u Sarajevu, u objektu na Igmanu broji 42 zatvorenika, koji su osuđeni za različita djela, od krađe šuma, pa do ratnih zločina. Resocijalizacija zatvorenika je jako važna, da bi oni kasnije, kada odsluže svoju kaznu mogli da se vrate na slobodu sa društveno prihvatljivim ponašanjem.
“Resocijalizacija kroz rad je primarna metoda i za prevenciju recidivizma i za sticanje radnih navika, socijalnih kontakata, pa i kulture življenja kroz taj kolektivni proces rada kroz koji oni stiću ne samo radne navike nego i društveno prihvatljive norme ponašanja”, rekao je za Source Mladen Krpan, odgajatelj za kulturno – sportske i obrazovne aktivnosti u KPZ Sarajevo.
Pored radnog tretmana osuđenici imaju na raspolaganju sportske terene, biblioteku, kompijutersku sekciju, a u planu je i odvođenje zatvorenika na sportke i kulturološke događaje. Kada uđu u ovaj zavod svi zatvorenici nemaju iste uslove i pogodnosti u smislu slobodnih dana i izlaska iz zatvora za vikend.
“Ono što ubrzava taj momenat kada se kreće na pogodnosti, na vikende, na posjete obiteljima je radni angažman i društveno prihvatljivo ponašanje, poštivanje kućnog reda, a to znači da je ponašanje o+korektno u smislu da se ne prave problemi, da se ne sukobljavaju sa svojim klegama i da se uvažava osoblje zatvora što je najbolja preporuka da se krene prema korištenju pogodnosti”, kaže nam Mladen Krpan.
Pokušaja bjekstva iz ovog zatvora nema, obzirom da je zatvor poluotvorenog tipa i zatvorenici vecinu vremena provode vani u slobodnim aktivnostima. Ukoliko bi pokusali pobjeci ili se ne vratiti na vrijeme sa slobodnog vikenda za njima bi se raspisala interpolova potjernica, a nakon toga zatvor Zenica.
“Postoje tri klasifikacione grupe u kojima se kreću osuđenici od C grupe, pa preko B, do A grupe koja koristi najviše pogodnosti. Pogodnosti idu od vikenda do vanrednih dopusta, izlazaka u grad i tako dalje. Ukoliko neko zloupotrijebi pogodnosti u smislu da se kasni sa pogodnost, da se neko ne vrati, pokuša unijeti nedozvoljene tvari ili predmete onda naravno da se te pogodnosti obustavljaju a kroz disciplinski postupak sankcije mogu izgedati kao izdvajanje u posebne prostorije ili samicu”, rekao nam je Krpan.
Nedozvoljena sredstva su droga, alkohol, mobitel, hladno oružje, a bilo je pokušaja unošenja ovakvih stvari od strane posjeta zatvorenicima.
“Mi to često pronalazimo. Pritvorenim osobama se to dostavlja kroz hranu. Oni imaju mogućnost da im se hrana dostavlja od kuće. Drogu smo nalazili u pitama, sirnica jako pogodna da se nešto pokuša kroz nju proturiti, heroin ili kokain, to smo nalazili i u original pakovanjima tetrapak mlijeka, pa smo nalazili mobitele unutar skrivene, original zapakovano, u šteki cigara koja naizgled izgleda kao da je iz trafike sad kupljena, unutra smo nalazili travu, jinte koji imaju filtere i sve to skupa, ali nađe se. Kod nekih osoba smo nalazili ispod toke u kaišu, pa smo nalazili cigarete u kojima je trava, u đonovima cipela nekakav dijamantni konac koji je dobro sredstvo da se prereže neka rešetka i tako dalje. Njihovo je da nas pokušaju prevariti, a naš je posao da to spriječimo”, rekao je za Source Mladen Krpan, odgajatelj za kulturno – sportske i obrazovne aktivnosti u KPZ Sarajevo.
Brojne sankcije postoje za pritvorene osobe, ali i za one koji im pokušaju unijeti nedozvoljeno sredstvo.
“Bilo je slučajeva kada smo presjekli pokušaj unošenja droge u paketićima kroz hranu, a kada ta lica sa slobode uhvatimo u takvim radnjama onda se zove policija, dokazni materijal se preda istražnim organima i ide postupak i protiv njih”, rekao je naš sagovornik.
Zatvorenici ovog zavoda imaju besplatno liječenje, hranu, smještaj i sve gore pobrojane uslove, a isti idu na teret budžeta Vlade Federacije BiH. Oni koji su radno angažirani imaju mjesecna primanja, odnosno plati, kao i godišnji odmor u trajanju od 18 radnih dana. Neko bi rekao i da su to mnogo bolji uvjeti nego ljudima koji su na slobodi, ali odgajatelj Krpan ima objašnjenje i za to.
“Mnogima smeta to što osuđenici imaju relativno dobre uslove za izdržavanje kazne zatvora. Prije nekih osam, devet godina jedna novinarka me upitala ‘Kako ovi zločinci imaju tako dobre uvjete, zar baš to treba tako’, onda sam je ja upitao da li ima brata, oca, ona je potvrdno odgovorila, pa sam je upitao da li bi ona voljela da oni izdržavaju kaznu ovdje nakon prometne nesreće i smrtne posljedice ili negdje u nekakvom kazamatu? Ona je rekla ‘Upravu ste, sada mi je jasno šta i ako radite’. Ako neko dođe u poziciju da nekome oduzme život možda u samoodbrani, možda u alkohoiziranom stanju, možda u nekoj bolesnoj fazi svoga života, oni su kažnjeni, često ovi ljudi prihvate svoju kaznu i dodatno svojom savješću preispituju šta su uradili, tako da je i to dio kazne, pa zar trebamo i mi još da ih maltretiramo ili da im uskraćujemo ono što čovjeku treba da se da”, rekao nam je Mladen Krpan za kraj razgovora.
Source.ba
