Usporen ekonomski razvoj: Gdje se nalazi USK u odnosu na ostale kantone u FBiH?

Vlade kantona nisu bile efikasne u poduzimanju aktivnosti kojima su trebale unaprijediti kapacitete za planiranje projekata, zaključio je Ured za reviziju institucija FBiH u izvještaju na temu Unaprjeđenje kapaciteta za planiranje razvojnih projekata u kantonima u FBiH.

“Današnju situaciju u FBiH karakteriše usporen ekonomski razvoj, visoka nezaposlenost, te konstantni budžetski deficiti. Prevazilaženje ovih problema i stvaranje pretpostavki za ubrzan razvoj, zahtjeva postojanje adekvatnog razvojnog planiranja koje prati efikasna realizacija razvojnih projekata. Javni sektor ima značajan zadatak da organizuje, planira i realizuje razvojne projekte čime direktno utiče na kvalitet života u raznim sferama društva”, ističu iz Ureda za reviziju institucija FBiH.

13319868_10208722853443225_254099130764136788_n

Nadležne vlasti u FBiH, od lokalnih do federalne, su se kroz mnogobrojne strategije razvoja obavezale na implementaciju projekata koji bi trebali doprinijeti ubrzanju socio-ekonomskog razvoja. Međutim, dostupne analize ukazuju da su institucije pokazale nedovoljnu spremnost u procesu pretvaranja strateških opredjeljenja u konkretne projekte, na šta ukazuju slabosti u procesu planiranja projekata, te generalno nedovoljan broj razvojnih projekata na svim nivoima.

Prema mišljenju stručnjaka uspješno planiranje i programiranje razvoja uveliko zavisi od sposobnosti ljudi i institucija da pripreme i ponude kvalitetne projekte, te osiguraju sredstva za njihovu realizaciju. Medijski natpisi često kritikuju nesposobnost institucija da provedu projekte bitne za unaprjeđenje kvalitete života građana zbog čega brojni problemi građana ostaju neriješeni. Čak i u slučajevima kada su osigurani izvori finansiranja navode se problemi vezani za nepostojanje kapaciteta za planiranje i realizaciju projekata.

13406743_10208722856283296_5991783179461535701_n

“Shodno navedenome, nerijetko se dešava da sredstva ostaju neiskorištena pa se plaćaju značajne naknade na nepovučena sredstava ili se sredstva vraćaju ako se radi o donacijama”, piše u reviziji.

Poseban problem institucijama predstavlja osiguranje sredstava za finansiranje projekata koja hronično nedostaju. U situaciji kada nijedan budžet u FBiH, bilo da se radi o općinskom, kantonalnom ili federalnom nije u mogućnosti finansirati sve potrebne kapitalne investicije iz tekućih prihoda, izrada kvalitetnih razvojnih projekata postaje ključni faktor za osiguranje vanbudžetskih izvora finansiranja.

Pored toga što je važno osigurati vanbudžetske izvore finansiranja, takođe, važno je i da osigurani izvori budu što povoljniji pogotovo ako se radi o projektima veće vrijednosti. Primjera radi, 78 posto projekata iz Programa javnih investicija FBiH (u daljem tekstu PJI) se finansira iz kredita. Opći stav javnosti je negativan zbog trenda konstantnog kreditnog zaduživanja budućih generacija.

“Umjesto toga, institucije se trebaju dodatno angažovati na planiranju projekata za koje se mogu dobiti što povoljnija finansijska sredstva i privući potencijalni investitori. Pored navedenog, imajući u vidu aktuelno pitanje eurointegracija, jačanje kapaciteta institucija za izradu razvojnih projekata dodatno dobiva na značaju”, navodi se u reviziji.

13335877_10208722853563228_3728010718788035532_n

Dodaju i da u proteklom periodu institucije su pokazale da nisu imale dovoljno kvalitetnih projekata, što se smatra jednim od značajnih uzroka nedovoljno iskorištenih sredstva iz dostupnih EU fondova. Unaprjeđenjem kapaciteta za upravljanje projektima povećat će se mogućnost za bolje korištenje sredstava koja će biti na raspolaganju.

Ured za reviziju institucija FBiH zaključio je da su u većini kantona izostale aktivnosti usmjerene na uspostavu funkcije upravljanja razvojnim projektima. Isto se ogleda u nedovoljno uspostavljenim organizacijskim pretpostavkama, neizgrađenom sistemu edukacije osoblja koje radi na izradi i upravljanju projektima, te nedovoljnim aktivnostima koordinacije i uključivanja drugih relevantnih aktera u izradu projekata.

13332862_10208722855603279_8680502679573358407_n

Institucije javnog sektora imaju odgovornost da planiraju i realiziraju razvojne politike u cilju ostvarenja ubrzanog socio-ekonomskog razvoja. Realizacijom javnih projekata institucije pretvaraju strateška opredjeljenja i programe u konkretne aktivnosti kojima se direktno utiče na kvalitet života građana. Shodno navedenom, sposobnost institucija da osmisle, planiraju i realiziraju konkretne projekte predstavlja jedan od ključnih preduslova realizacije razvojnih politika.

“Unaprjeđenjem kapaciteta za izradu projekata osigurala bi se priprema većeg broja razvojnih projekata i stvorila baza projekata u javnom sektoru spremnih za finansiranje”, piše u Izvještaju Ureda za reviziju insititucija FBiH.

Nisu osigurane organizacione pretpostavke za unaprjeđenje planiranja razvojnih projekata

Odgovarajuće organizacione pretpostavke za efikasno planiranje razvojnih projekata još uvijek nisu osigurane u kantonima u FBiH. Unutar institucija koje trebaju raditi na pripremi projekta nisu nuspostavljene jedinice za upravljanje projektima. Shodno navedenom, aktivnosti pripreme projekata i upravljanje istima nisu dobile adekvatan značaj i predstavljaju dodatnu obavezu, a ne primarnu aktivnost pojedinih zaposlenika u institucijama.

Pod jedinicama za upravljanje projektima vlade kantona trenutno podrazumijevaju samo odjel/službu unutar jedne institucije na nivou kantona. Osnovna nadležnost navedenih jedinica uglavnom je vezana za pitanja upravljanja razvojem, odnosno strateško planiranje koje je u nadležnosti razvojnih institucija unutar kojih se iste nalaze. Na poslovima vezanim za planiranje i izradu projekata unutar spomenutih organizacionih jedinica nije osiguran dovoljan broj osoba. U takvim uslovima, navedene jedinice nisu mogle imati značajniju ulogu u sveukupnoj pripremi projekata u kantonu, te ne predstavljaju organizacionu pretpostavku neophodnu za efikasnije planiranje kantonalnih projekata kojima se realizuju strategije razvoja.

Izostanak aktivnosti na uspostavi organizacionih pretpostavki za efikasno planiranje razvojnih projekata ukazuje na nedovoljno shvatanje značaja realizacije razvojnih projekata u kantonima. Na isto upućuje činjenica da vlade kantona nisu jasno odredile ulogu i funkciju jedinica koje trebaju izrađivati razvojne projekte u kantonima. Jasnim definisanjem organizacije i nadležnosti jedinca za upravljanje projektima stvorile bi se pretpostavke za uspostavu sveobuhvatne funkcije planiranja projekata u kantonima.

Nisu poduzete odgovarajuće aktivnosti na unaprjeđenju ljudskih resursa za planiranje razvojnih projekata

Poduzete aktivnosti nisu rezultirale uspostavom adekvatnog sistema edukacije iz oblasti izrade i upravljanja projektima. U većini kantona su izostale aktivnosti analize potreba za specifičnim vrstama obuka iz ove oblasti, te nisu određene institucije koje bi bile ključni nosioci aktivnosti. Edukacije iz oblasti izrade i upravljanja projektima su uglavnom inicirane i organizirane od strane viših nivoa vlasti i međunarodnih institucija. Pitanju odabira zaposlenika koji će prisustvovati obukama nije se planski pristupalo. Isto je imalo za posljedicu da obuku nije pohađao dovoljan broj zaposlenika, a često se dešavalo da obuku pohađaju zaposlenici koji ne rade na aktivnostima upravljanja projektima.

13332862_10208722855603279_8680502679573358407_n

U navedenim okolnostima, u većini kantona izostale su i aktivnosti internog prijenosa znanja kojima se moglo osigurati da veći broj uposlenika dobije potrebnu edukaciju. Kao rezultat izostanka adekvatnog sistema edukacije podaci ukazuju da institucijama u kantonu uveliko nedostaju znanja i vještine iz oblasti upravljanja projektima što u konačnici rezultira pasivnošću u iniciranju i pripremi javnih projekata. Navedeno upućuje na potrebu uspostave sistema obuke iz ove oblasti ali i potrebu za određivanjem institucije koja bi pružala stručnu podršku ostalim institucijama, kako bi se nadomjestili nedostajući kapaciteti.

U većini kantona izostale su adekvatne aktivnosti na uspostavljanju funkcionalnog protoka informacija bitnih za izradu i upravljanje projektima. Takođe, nisu uspostavljeni ni mehanizmi koji osiguravaju uključivanje predstavnika općina, gradova, civilnog društva, privrede i nevladinog sektora u procese planiranja projekata kojima se implementiraju strategije razvoja. Navedeno je rezultiralo da u većini kantona nije došlo do unaprjeđenja kapaciteta za partnersko djelovanje. U takvim uslovima, nadležne institucije nisu bile u mogućnosti koristiti pogodnosti koje omogućava uključivanje šire društvene zajednice u implementaciju razvojnih politika.

13343046_10208722856003289_3159264189287832287_n

Postojeći način distribucije informacija u kantonima ne osigurava da svi zainteresirani akteri blagovremeno dobiju informacije relevantne za upravljanje projektima. Navedeno je djelimično uzrokovano činjenicom da kantonalne vlade nisu definirale instituciju koja bi bila odgovorna za distribuiranje informacija relevantnih za upravljanje projektima. S druge strane, ni obaveza institucija da pravovremeno dostavljaju podatke vezane za planiranje i realizaciju projekata nije jasno propisana. U većini kantona ne postoji ustaljena praksa uključivanja aktera šire društvene zajednice u procese pretvaranja strateških ciljeva u konkretne projektne aktivnosti. Shodno tome, institucije u kantonima su propustile priliku da uključivanjem drugih aktera u procese planiranja razvojnih projekata, povećaju motivaciju i interes za realizaciju istih. Stvaranjem partnerskog odnosa osigurao bi se dodatni nadzor i kontrola nad razvojnim aktivnostima.

klix.ba

Related posts