TREBINJE: Najljepše je naveče kada nam za Bajram dođu komšije

Emira i Bećir Begović u braku su 45 godina, a nakon trideset godina života i rada u Holandiji odlučili su da svoje penzionerske dane provedu u Trebinju.

Bećir, koji je inače Trebinjac porijeklom, kaže da su kuću u trebinjskom naselju Zasad davno sagradili, a definitivno došli da žive 2002. godine.

Bajramski ručak

Naši domaćini ispričali su nam kako oni slave Bajram danas, a kako je to bilo nekada.

– Bajram danas u Trebinju razlikuje se od onog prije, jer sada nemamo dovoljno familije, ali ipak ima ih nekoliko, tako da ćemo ih dočekati na bajramski ručak – kaže Emira, inače rođena Sarajaka.

Dodaje da će to biti predveče, da bi se moglo sjediti na balkonu i uživati u pogledu.

– Običaj je da na Bajram ujutro muškarci idu u džamiju i klanjaju Bajram namaz. Ja praktikujem, dok moj suprug izađe iz džamije, ode da obiđe mezarje i najstarije ljude ovdje i čestita im Bajram, da napravim uštipke sa nekim punjenjima, za doručak, naravno, napravim kafu, koju smo mi navikli da pijemo svako jutro, a za vrijeme ramazana to se ne može. Onda nekako sa apetitom baš popijemo tu kafu na terasi i pojedemo uštipke – priča nam Emira.

Ističe da onda muškarci idu da čestitaju Bajram, ali i njima dolaze gosti i tako sve do ručka i okupljanja familije oko zajedničke trpeze.

– Ručak na Bajram je malo svečaniji. Obično to bude pečeno meso i krompir, pita, supa i naravno standardna baklava bez koje nema Bajrama. Ja sam ovaj put uvela i jednu novinu, a to je sladoled, za ove vrele, ljetne dane – objasnila nam je Emira sa čim će sve dočekati goste.

Navodi kako joj je posebno lijepo na Bajram naveče, jer im tada dolaze komšije pravoslavci.

– Nijedan Bajram nije bio da nam nisu došle komšije da čestitaju i da nismo proveli par sati u razgovoru i uživanju – ističe Emira.

Najljepši Bajram 2002.

– U najljepšem sjećanju ostao mi je prvi Bajram kada smo došli da živimo ovdje, to je bilo 2002. godine. Spremamo se mi za Bajram, ali nikoga nemamo, nema rodbine. Mi onako razmišljamo, pričamo između sebe i odlučimo da ipak osim svečanog ručka, za nas dvoje, napravimo i zakusku, ako bi slučajno neko naišao. Do osam sati navečer bili smo sami, sjedili i gledali televiziju. Kada je zazvonilo zvono, nismo mogli da vjerujemo. Sve naše komšije pravoslavci su došli da čestitaju. To nam je najljepši Bajram bio – sa suzama u očima se prisjetila Emira.

Dodala je da i oni idu za Božić, Vaskrs i Krsnu slavu kod svojih komšija, isto kao što je bilo i prije.

– I sada nam je lijepo. Ali, tada to iznenađenje, jer tada nije bilo muslimana, tako da nam svi dođu i pruže ruku. Posebno moram da istaknem komšinicu, invalida, koja nema obadvije noge, a došla je među prvima i sad dođe kada god može. To se ne zaboravlja – kazala je Emira.

Ni u čemu ne treba pretjerivati

– Ni za Bajram, baš kao ni za ramazan ne treba pretjerivati u hrani, bar je to naše mišljenje. Treba normalno jesti. Trebamo razmisliti koliko ljiudi nema ni hljeba da jedu, a mi ćemo se razbacivati. Na Bajram se ide od kuće do kuće na čestitanje i to obično muškarci idu. Svuda će pojesti nešto. Svakom ko spremi ručak ostat će. Mi ono što nama ostane odnesemo u imaret, tako da i ti ljudi osjete radost Bajrama. Ali nisu svi ljudi spremni ovako nešto uraditi, mada bi trebalo – dodali su Bećir i Emira.

avaz.ba

Related posts