Svaka kiša donosi nove traume za Štefku Grbavca iz sela Kula kod Zenice i njegovu porodicu, kćerku, suprugu i majku sa kojima živi.
Osim straha od pokretanja klizišta, koje se aktiviralo u maju 2014. godine, a poslije samo djelimično saniralo, a koje je nekoliko metara udaljeno od porodične kuće, iz zemlje stalno izlaze ljudske kosti.
Naime, na toj lokaciji nekada se nalazilo staro tursko groblje, što potvrđuje i nekoliko nišana. Štefko je pokušavao samostalno da iznad klizišta iskopa kanale za odvod vode, dok je gradska služba Civilne zaštite, tvrdi, samo odvezla materijal koji se sručio na put.
– Najgore je kad padaju kiše. Stalno izbacuje zemlja ljudske kosti. Svaki dan gledam te kosti i pitam se ima li iko odgovoran u ovom gradu ko će poduzeti nešto da se to sanira, da se postave drenaže, da se odvedu te vode, ali prvenstveno da se uklone kosti. Faktički kad god otvorimo vrata, gledamo u ljudske kosti. Strah me je, ko zna možda mogu donijeti i nekakvu zarazu, kazao nam je Grbavac.
On je objasnio da se najvjerovatnije radi o starom turskom groblju, a da je zajedno sa svojim komšijom Adisom Dudićem pisali mnogim institucijama pa čak i Turskoj ambasadi u Sarajevuu, ali da odgovor nikada nisu dobili.
– Obratio sam se u susjednom selu Kasapovići, mjesnom imamu. Došao je sa ljudima, pokupili su kosti i složili nišane. Ali, više nikad niko nije dolazio, niti poduzeo. Pitam se da li ima iko ko će uraditi i za klizište i za ove ljudske kosti, rekao je Štefko Grbavac.
oslobodjenje.ba
