Takozvani austrijski kredit od pet miliona eura od koga je trebalo modernizirati Univerzitet u Bihaću realiziran je krajem 2014. godine i članice Bihaćkog univerziteta dobile su moderna nastavna sredstva. Međutim, dvije godine otkako su članice Univerziteta dobile izuzetno kvalitetnu opremu  ona se ne koristi!!?

No ogromni kredit Kanton vraća pa ove godine treba platiti milion KM iako se raskošno skupa nastavna sredstva uopće ne koriste!?

Tako je Tehnički  fakultet dobio je izuzetno skupe digitalizovane mašine, neke čak i preko milion KM  za različite obrade metala i drugih materijale , ali ni one nisu u funkciji, kako nezvanično saznajemo. Ovaj je fakultet sa koga dolaze  maltene svi krajiški premijeri i rektori  sam dobio 5,5 miliona  opreme  koja sada “služi da smeta”. Isto je i na Biotehničkom fakultetu koji je dobio nastavna sredstva u vrijednosti od tri miliona KM koja takođe leže .Na Pedagoškom fakultetu bukvalno  je  zaključan skupocjeni  kineziološki kabinet  sa opremom vrijednom više od 500.000 KM iako je čak bio svečano otvoren!? Drugim riječima,   savršena  nastavna sredstva na evropskom nivou  koja su trebala poslužiti za razvoj Univerziteta, doprinos naučno-istraživačkom radu, te bi u krajnjem slučaju doprinijela   daleko kvalitetnoj edukaciji studenata , prosto su zaboravljena!? Zato nije ni čudno  što sa ovog Univerziteta studenti  odlaze  u  kvalitetnije akademske sredine.

Ugrađivanje”  u kredit

O nabavci ove opreme  i sumnjivom načinu formiranja cijena za nju već je pisano.  Posebno je ostalo sporno na koji način su utrošena tri miliona KM. Naime, članice Univerziteta su iskazale potrebe u različitoj tehničkoj opremi u visini od sedam miliona KM, dok su tri miliona planirana za zgradu Pravnog, rekonstrukciju dijela objekta Biotehničkog te sportsku salu Pedagoškog fakulteta.

– Pojavili su se Austrijanci i uvjetovali da se mora kupiti oprema za spomenuta tri miliona i to sve od austrijskih firmi – objašnjava dobro upućen izvor s Univerziteta.

Tako je na Univerzitet u Bihaću stigla austrijska tehnička oprema koju “niko nikad nije tražio”, ali , očigledno, morala su se potrošiti bilo kako ta tri sporna miliona.

Ovakvom načinu trošenja kredita usprotivili su se tada dekani Pedagoškog i Pravnog fakulteta Nijaz Skender i Nevzet Veladžić te prorektor Univerziteta Ekrem Pehlić, koji je bio i član komisije Vlade USK za javne nabavke, te je prilikom “narudžbe” od tri miliona izdvojio svoje mišljenje. Glavnu riječ tada je vodio bivši premijer USK Hamdija Lipovača.

 

– Problematično je da su sadašnje cijene na tržištu za ovakvu opremu višestruko manje od fakturirane vrijednosti opreme koju su dobivali bihaćki fakulteti – objasnio je  dobro upućeni izvor i postavio  pitanje ko se sve “ugrađivao” u ovaj kredit.

Tako je multimedijalna soba za 30 studenata s uključenim serverom koštala 204.279 KM!? Radi se, ustvari, o 30 računara sa serverom, a ukupna cijena ovakve sobe na bh. tržištu ne prelazi ni 50.000 KM. Ili, nadogradnja za digitalni audiolaoratorij plačen je enormnih 66.199 KM, a četiri ekrana – projektora ili prostije malo bolje platno s videoprojekcijom nevjerovatnih 9.570 KM, odnosno 2.780 po komadu. Vrlo kvalitetna ovakva platna na bh. tržištu mogu se kupiti za 250 KM.

Čak 14 multimedijalnih sistema koje niko nije tražio završilo je po bihaćkim fakultetima, a jedan čak u fakultetskom restoranu. Jedan je, kako smo čuli, instalirao sada već bivši  rektor Mirsad Veladžić, Veladžić je svojevremeno bio postavljen ispred Univerziteta kao član komisije Vlade USK koja će utvrditi konačan spisak opreme po fakultetima.  Senat Bihaćkog univerziteta, koliko je poznato, nikada nije upoznat s dokumentacijom i opremom koja je nabavljena za pet miliona eura.

Na kraju ove priče, kad se “podvuče crta”-oprema vrijedna 10 miliona KM sada ne služi ničemu,a Kanton je otplaćuje!?

Categories: BiH USK