Stevlić: Kako smo pokušali da smaknemo maršala Tita

Nesuđeni sveštenik Radoš Stevlić je umjesto krsta i molitvenika u ruke uzeo oružje i prije pola vijeka krenuo u borbu protiv Josipa Broza Tita i komunizma.

Kako je rekao za televiziju Prvu srpsku TV , još dok je bio dijete, smatrao je da je oličenje zla bio Tito.

“Tito je bio neka vrsta Zevsa, vrhunski bog koji je bio nedodirljiv. Mislim da je komunizam bio najgori sistem vladavine od Adama i Eve”, rekao je Stevlić.

On navodi da se 1944. godine dogodilo nešto što je promijenilo tok njegovog razmišljanja, a to je i optužba da je četnik, te prijetnja komunista da će ga ubiti.

Tri decenije kasnije, student Teološkog fakulteta postao je dio grupe koja se spremala da likvidira jugoslovenskog maršala.

“U Nujorku su bili glavni organizatori, u Torontu braća Stanojević, Đorđe Grahović u Ohaju, Nikola Živović i ja smo bili u Čikagu, Nikola Kavaja nas je povezivao. Nismo koristili telefone, prisluškivanja je bilo svuda”, dodao je Stevlić.

Svoj prvi bombaški napad na Titovu Jugoslaviju simbolično su izveli na pravoslavni praznik Svetog Savu (27. januar) sedamdesetih godina.

“Prva akcija bila je takozvana ‘Šest svetosavskih bombi’. Šest bombi eksplodiralo je u isto vrijeme u svim konzulatima i ambasadama Jugoslavije, u Njujorku, Torontu, Čikagu, Los Anđelesu, San Francisku i Klivlendu“, dodao je on.

Međutim, ono o čemu su brujali američki mediji bio je pokušaj ubistva jugoslovenskog maršala.

“Mi smo smatrali da je neophodno da se Josip Broz Tito ukloni. Najbliži tome bili smo kada je dolazio drugi put u Ameriku u Filadelfiji, onda smo imali snajperiste koji su čekali da ga skinu za vrijeme hoda od aviona do terminala“, dodao je Stevlić.

Grupa nije imala uspjeha ni tada, ni kada je Tito došao u posjetu Beloj kući, jer je prilaz Titovom automobilu bio nemoguć.

Uslijedila su hapšenja, suđenja i dugogodišnja robija zbog terorizma. Radoš Stevlić odslužio je kaznu od deset godina, iako i sam kaže da je postojala mogućnost da dobije maksimalnih 65 godina zatvora.

Kako kaže, nikada se ne bi vratio istim putem.

“Svi smo mi udarili glavom u zid, zid je ostao čitav, a glave su popucale“, zaključio je Stevlić, prenosi B92.

Related posts