Maja iz Banje Luke bit će jedini stranac u medicinskom servisu na Olimpijadi u Riju

Maja Diljkan, mlada Banjalučanka, koja će od 5. do 21. avgusta volontirati na ljetnjim Olimpijskim igrama u Rio de Janeiru u Brazilu, ovaj vikend kreće na svoj put iz snova, a već u ponedeljak že biti u Brazilu.

Osim što će biti jedan od rijetkih volontera iz Bosne i Hercegovine, ona će biti i jedini stranac u medicinskom servisu za vrijeme Olimpijskih igara, kao prevodilac s portugalskog na engleski jezik i obrnuto, a prvi trening za ovu poziciju imaće sljedeći vikend.

“Kako sam saznala, izgleda da sam jedini stranac u toj grupi od 40 volontera, ostalo su sve Brazilci, a i njihovi mediji vole da pišu o tome kako sam uopšte saznala za Brazil i kako uopšte poznajem portugalski”, ispričala je Maja Diljkan za Anadolu Agency (AA).

Za volontiranje se prijavila 2014. godine kada je ispunila aplikaciju u nadi da će se naći među 70.000 volontera na Olimpijskim igrama.

“Korak po korak, kako je tekla selekcija, stigla sam do intervjua, pa je u novembru stiglo zvanično obavještenje da sam u volonterskom timu Olimpijskih igara.”

Objasnila je da se prijavila da bude volonter i za vrijeme Olimpijade i Paraolimpijade, pa nije znala hoće li volontirati na jednom ili na oba događaja, zbog čega je kupila kartu na dva mjeseca. Tek prošle sedmice saznala je na kojoj će poziciji volontirati.

“Neki su imali sreće da su znali i ranije, a neki su i naknadno odustajali tako da je bilo upražnjenih pozicija, iako su već dobili pozivna pisma. Prvo mi je bila dodijeljena poticija na Kopakabani, pretpostavljam kao tehnička podrška, ali prije dva dana su promijenili i sada znam da ću biti za vrijeme održavanja takmičenja u trijatlonu, nešto oko ekipa. Ne znam još radne zadatke. Dobila sam pozivnicu koja mi treba za ulazak u zemlju”, rekla je Maja Diljkan.

Na pitanje šta je sve bilo potrebno da se dođe do pozivnice odgovorila je “traži se sve”.

“Baš je bila zahtjevna aplikacija, puno se podataka traži. Prvi korak je bio njihova procjena kako vide nas, imali smo 3D aplikaciju gdje su nam nametali razne situacije i mi smo trebali da reagujemo, da bi vidjeli da li su naše želje u skladu s tim kakve smo ličnosti. Poslije toga su bili testovi za poznavanje jezika, pa intervju”, kaže ona.

Studentici farmacije na Univerzitetu u Banjoj Luci najveći problem je bilo obezbijediti novac, jer najveći troškovi nisu pokriveni pa joj je za ovo putovanje bilo potrebno oko 5.000 KM. Tražila je sponzore, obraćala se institucijama i dobijala mnogo odbijenica, ali zahvaljujući prijateljima koji su je ubjeđivali da je u pitanju neprocjenjivo iskustvo, nije odustala.

“Ovo mi sada dođe kao kruna tog svog volonterskog staža, jer počela sam 2009. godine zbog sebe, da naučim još neke stvari i ako mi je nadohvat ruke zašto da se ne opismenim i na taj način”, ispričala je ona.

Volontirala je u raznim organizacijama kao što su Humanitarna organizacija Patner i Savez žena oboljelih od karcinoma dojke – Iskra, a sada su joj ove organizacije kao porodica.

“Volontiranje je zapravo da vi nešto radite bez ikakve naknade i očekivanja da vam neko nešto uzvrati, ali ovaj put se ispostavilo da kada je meni trebala pomoć, niko nije postavljao pitanja nego su mi svi rekli: ‘Možeš da računaš na nas.’ Najveću podršku su mi dali oni koji najmanje imaju i to obično tako biva”, kaže ona.

Maja ima 26 godina i govori engleski, španski i portugalski, koji je počela da uči upravo zbog Olimpijade, a u tome joj je mnogo pomoglo poznavanje španskog.

“Bavim se mnogim stvarima, između ostalog plesom, to mi je strast. Volim da upoznajem trazličite kluture, plesove i kada putujem u neku sredinu trudim se da to ne bude samo da posjetim muzej i vidim neke znamenitosti, nego baš da se saživim s duhom te sredine”, priča Maja Diljkan.

Sa duhom sredine saživila se i 2014. godine kada je, kao ERASMUS stipendista, godinu dana provela u Španiji, na Univerzitetu u Granadi kao jedini predstavnik BiH.

“Jedan od uslova je bilo poznavanje jezika. Učenje španskog počela sam iz hobija, a na kraju završilo je kao nešto što mi je pomoglo da provedem godinu u Španiji. Tamo sam usavršila jezik i od stipendije sam uspjela da uštedim i platim sebi praksu i otišla sam u Argentinu na Univerzitet u Buenos Airesu, gdje sam radila naučno istraživanje o načinima kako mogu da se prečiste zagađene podzemne vode. Bilo je jako interesantno, stvarno sam mnogo toga naučila. Poslije toga sam se vratila sa željom da završim fakultet, jer vidjela sam da tamo negdje mogu da postignem više uspjeha nego kod nas”, rekla je ova mlada Banjalučanka.

Do informacije koliko volontera putuje u Rio iz BiH nije uspjela doći, uprkos brojnim pokušajima, a sigurna je samo da osim nje u Brazil putuje još jedan mladić iz Banjaluke.

Priča i da je kada nekome kaže da putuje u Brazil, svi prvo pitaju zar se ne plaši zika virusa.

“Mogućnost da se desi, da me ugrize komarac koji je zaražen, jednaka je i tamo i ovdje. Mislim da nema razlike”, kaže ona.

Pošto je u Brazilu trenutno zima, saznala je da temperatura od oko 30 stepeni nije najpovoljnija za razmnožavanje komaraca. Smatra da se u pričama o zika virusu pretjeruje, kao što su je i upozoravali kada je putovala u Argentinu, da je problem da kao Evropljanka ide tamo zbog kriminala i sličnih stvari.

“Potpuno sam se normalno kretala tamo i noću i danju, ljudi su super reagovali, vratila sam se s još jednim koferom punim poklona, jer im je bilo interesantno i jer pričam španski i dolazim iz BiH za koju skoro da nisu ni čuli”, kaže ona.

Iako nije bila obavezna iz predostrožnosti, naročito zbog toga što će biti dio medicinskog servisa, primila je vakcine koje preporučuju organizatori.

“Nije obavezno, ali preporučili su ono što je kod nas redovna vakcinacija, na primjer DiTePer, Polio i MMR vakcine”, kazala je Maja Diljkan.

U znak zahvalnosti svima koji su je podržali i pomogli da ode na Olimpijadu, Maja će tokom boravka u Rio de Janieu pisati blog, a, kako kaže, počeće od toga kroz šta je sve prošla do polaska na put.

Related posts